«Ярмо - это бремя волов, не людское»

Стихи великого сербского поэта Алексы Шантича (1868-1924).

"Ми знамо судбу"

Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди.
Волови јарам трпе, а не људи –

Бог је слободу дао за човјека.
Снага је наша планинска ријека,
Њу нигда неће уставити нико
Народ је овај умирати свико –

У смрти својој да нађе лијека.
Ми пут свој знамо – пут Богочовјека,
И силни као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!

И све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе –
Гробови наши бориће се с вама.

76-8

Сайт Светланы Анатольевны Коппел-Ковтун

Комментарии

Добавить комментарий

Содержимое данного поля является приватным и не предназначено для показа.

Простой текст

  • HTML-теги не обрабатываются и показываются как обычный текст
  • Строки и абзацы переносятся автоматически.
  • Адреса веб-страниц и email-адреса преобразовываются в ссылки автоматически.