Эмили Дикинсон. Три стихотворения

Автор
Эмили Дикинсон

Перевод Инны Сапеги

В ЭТИ ДНИ ВОЗВРАЩАЮТСЯ ПТИЦЫ

В эти дни возвращаются птицы,
их немного — одна или две —
возвращаются, чтоб покружиться
напоследок у нас во дворе.

В эти дни небеса надевают
облаченье Июня — обман! —
Золотой они вид принимают
и нарядом скрывают туман.

О, притворство, заметное пчелке,
Я ж поверить могла бы тебе,
Благовидно ты, да вот только
правду скажут другие мне...

Например, ветер семя сбросит
с трав, деревьев и даже кустов.
И вдруг станет прохладен воздух,
ЗакружИт, чуть смущаясь, листок...

О последнее Таинство лета,
Причащение зыбких дней.
Ты позволь дочери напоследок,
подойти к святой Чаше твоей.

Подойти, преломить Хлеба,
освященного твоего,
и испить Вина Вечности — мне бы
один лишь глоток всего.

МЫ НИКОГДА НЕ БУДЕМ ЗНАТЬ...

Мы никогда не будем знать,
всю нашу высь и твердь,
пока не придет время встать
и небо подпереть.
И та отвага, что поём
мы в песнях и стихах,
нам ближе станет с каждым днем
коль не проглотит страх.

НАДЕЖДА — КРЫЛАТАЯ ПТИЦА

Надежда — крылатая птица,
в душе она гнездится,
Мелодию без слов поёт,
и никогда не престает,
ей не остановиться.

И слышно пение её
сквозь шквал любых ветров,
ни шторм её не проберет,
ни холод и ни лед.
Она мала, но греет всех
в любой мороз, всегда.

И я слыхала тот напев
и знаю — никогда
та птица, что в душе поет,
себе и крохи не возьмет.

 

Перевод с английского Андреевой (Сапега) Инны

THESE ARE THE DAYS WHEN BIRDS COME BACK

These are the days when birds come back,
A very few, a bird or two,
To take a backward look.

These are the days when skies put on
The old, old sophistries of June, —
A blue and gold mistake.

Oh, fraud that cannot cheat the bee
Almost thy plausibility
Induces my belief,

Till ranks of seeds their witness bear,
And softly through the altered air
Hurries a timid leaf!

Oh, sacrament of summer days,
Oh, last communion in the haze,
Permit a child to join,

Thy sacred emblems to partake,
Thy consecrated bread to break,
Taste thine immortal wine!

WE NEVER KNOW HOW HIGH WE ARE

We never know how high we are
Till we are called to rise;
And then, if we are true to plan,
Our statures touch the skies—

The Heroism we recite
Would be a daily thing,
Did not ourselves the Cubits warp
For fear to be a King.

HOPE IS A THING WITH FEATHERS

«Hope» is the thing with feathers—
That perches in the soul—
And sings the tune without the words—
And never stops—at all—

And sweetest—in the Gale—is heard—
And sore must be the storm—
That could abash the little Bird
That kept so many warm—

I’ve heard it in the chillest land—
And on the strangest Sea—
Yet, never, in Extremity,
It asked a crumb—of Me.

Сайт Светланы Анатольевны Коппел-Ковтун

1

Оставить комментарий

Содержимое данного поля является приватным и не предназначено для показа.

Простой текст

  • HTML-теги не обрабатываются и показываются как обычный текст
  • Строки и абзацы переносятся автоматически.
  • Адреса веб-страниц и email-адреса преобразовываются в ссылки автоматически.